Uzgoj i greške u proizvodnji Bukovače

Bukovaču u odnosu na druge uzgajane pečurke izdvaja superioran ukus, kvalitet kao prehrambene namirnice, medicinska vrednost i velika prilagodljivost na različite uslove, otpornost na bolesti i štetočine što čini njen uzgoj dosta lakim. Pored toga, dobro raste i daje stabilne prinose na najrazličitijim podlogama, pa njena proizvodnja nosi male rizike i zahteva skromna ulaganja. Tehnologija uzgoja je jednostavna, a materijali za supstrat jeftini. Odlično podnosi transport. Uzgoj bukovače je čist i ekološki vid poljoprivredne proizvodnje. Faktori koji utiču na proizvodnju su: kvalitet micelijuma, kvalitet supstrata, dezinfekcija i higijena, pH vrednost supstrata, vlažnost supstrata, temperatura, vlažnost vazduha, nivo CO2, osvetljenje i svi se nalaze u velikoj međuzavisnosti. Ako je higijena tokom gajenja na zadovoljavajućem nivou, priprema supstrata izvršena kvalitetno i ako je micelijum dobar, uz ostvarenje minimuma uslova za njeno uspevanje, problemi u proizvodnji bukovače se neće javljati. Možda upravo opšte poznata skromnost bukovače prema uslovima uzgoja i njegova jednostavnost, čine da se potceni važnost potrebnih postupaka i načine greške koje se jednostavno mogu izbeći.

 

Higijena

Higijena je najvažniji uslov proizvodnje i mora da prati svaku fazu. Nepotpuna dezinfekcija ne može da uništi patogene organizme u supstratu. Tokom zasejavanja, patogene gljivice i bakterije mogu zaraziti supstrat preko prljavih ruku, alata, odeće i obuće. Prostorija za uzgoj mora da bude očišćena, okrečena ili dezinfikovana.

 

Micelijum

Micelijum se proizvodi od spora ili tkiva pečurke. Micelijum proizveden od kulture tkiva zadržava sve bitne osobine soja, za razliku od onog proizvedenog od spora. Za proizvodnju micelijuma se biraju najlepše gljive iz proizvodnje i svaka nova pečurka će biti identična onoj od čijeg je tkiva proizveden micelijum. Najkvalitetniji micelijum predstavlja prvu generaciju matične kulture razmnoženu na zrnima pšenice. Svako dalje umnožavanje, svaka sledeća generacija, smanjuje vitalnost i kvalitet micelijuma, pa su rodnost i otpornost sve slabiji. Zato pri kupovini micelijuma ukažite poverenje proizvođačima sa proverenom reputacijom čije je dugo prisustvo na tržištu garancija kvaliteta. Sa micelijumom je potrebno pažljivo postupanje. Usled grubog rukovanja, nepotrebnog stiskanja micelijum se oštećuje. Iako će se regenerisati, bespotrebno gubi snagu i ne može bezbroj puta da podnese takvo postupanje. Ne dirajte micelijum bez potrebe. Upotrebite micelijum što pre. Na sobnoj temperaturi, pa čak i nižoj, će relativno brzo prestariti (za oko 2 nedelje). Ako ne možete odmah da ga upotrebite, držite ga u frižideru na 5C, ali ni ovo nije najbolje rešenje. Najblje je da unapred poručite micelijum od laboratorije da bude spreman za korišćenje onda kada ste vi spremni da ga koristite.

 

Optimalna količina micelijuma

Optimalna količina micelijuma na čistom supstratu je jedan litar po džaku od 50 litara. Povećanjem količine micelijuma do najviše 5% od težine džaka, omogućava da ima više energije za rast i razvoj. A veći broj tačaka inokulacije (prorastanja) obezbeđuje bržu kolonizaciju supstrata i brže zatvaranje proizvodnog ciklusa. Brže prorastanje umanjuje vreme izloženosti supstrata konkurenciji poput buđi i bakterija. Supstrat koji je zasejan sa više micelijuma će dati plodove ranije od onog zasejanog sa manje. Nasuprot tome, ako se upotrebi premalo micelijuma, on sporo prorasta, kasno stupa u plodonošenje i prinosi su slabi. Poželjno je 8 - 12h pre zasejavanja razmrviti micelijum u nekoj većoj posudi da se odvoji zrno od zrna. Potom ih prskalicom fino magličasto isprskati i posudu prekriti velikom čistom krpom i salvetom. Prednost ovog postupka je što će ranije krenuti rast micelijuma, pa će brže prorasti supstrat i savladati štetne mikroorganizme. Ako je micelijum svež i dobro prorastao, pri isporuci, ovo nije neophodno.

*Premalo upotrebljenog micelijuma za zasejavanje supstrata i/ili slabo mešanje micelijuma i supstrata dovodi do slabog, suviše dugog i neravnomernog prorastanja.

 

Supstrat

Supstrat: Bukovača nije veliki probirač. Može se gajiti na najrazličitijim podlogama – slami, kočankama, piljevini, senu lucerke i drugih leguminoza, kukurozovini, stabljikama soje, graška, ljuskama suncokreta i brojnim smešama ovih i sličnih materijala.

 

Čistoća supstrata

Čistoća supstrata: Materijali treba da su zdravi, bez plesni i truleži. Na zdravoj podlozi su veći prinosi nego na podlozi koja je zaražena, jer skrivene infekcije oduzimaju snagu micelijumu. Pri upotrebi kukurozovine i oljuštenih usitnjenih klipova kukuruza, koji su inače dobra podloga za bukovaču, treba posebno povesti računa, jer su uvek zaražene sa dosta plesni. Beton, folije ili sudove u kojoj se vrši zasejavanje najpre treba dezinfikovati npr. asepsolom. Supstrat obavezno rastresati. Ova faza rada je vrlo važna. Svaki deo supstrata mora da dođe u dodir sa vazduhom. Ako u slami nema dovoljno kiseonika, štetne bakterije će stvoriti kiseline koje otežavaju ili onemogućavaju prorastanje micelijuma.

* (Levo) Slama kakva se ne sme koristiti, jer je dugo stajala na njivi ili nije bila uskladištena na suvom - mrka, sivkasta, prašnjava, lošeg, plesnivog mirisa. (Desno) Zdrava slama je žute ili zlatnožute boje, pomalo žilava, prijatnog mirisa.

 

Kiselost supstrata

Kiselost supstrata: Najsigurniji je uzgoj na pšeničnoj slami. Ona ima optimalnu pH vrednost, strukturu i količinu hrane za pečurku. Druge sirovine treba mešati sa slamom tako da udeo slame bude bar 50%, ali se mora paziti na pH supstrata. On se podešava sa CaCO3. Na mešanoj podlozi su veći prinosi nego samo na jednoj vrsti supstrata. Seno od lucerke u kombinaciji sa slamom daje odlične rezultate. Slami se često dodaje i piljevina, mekinje kao odličan izvor azota i dr. Aditivi se dodaju u malim količinama i s njima treba biti oprezan. Micelijum sve slabije raste kako se snižava pH vrednost i potpuno prestaje da raste kad ona dostigne vrednost 4. Zbog niske pH vrednosi (kisela sredina) micelijum nije u stanju da zaraste supstrat tako da pre ili kasnije dolazi do pojave infekcije. Ako micelijum i proraste supstrat, zbog borbe sa klicama, snaga mu znatno oslabi; proizvodnja kasni i prinosi su umanjeni. Ako je pH viša od optimalne vrednosti (bazna sredina), pečurke brže rastu, ali su izobličene. Optimalna pH vrednost supstrata za razvoj micelijuma je 5 – 6.5. Dakle, kad se koristi slama, ne mora se paziti na pH vrednost, jer ona ima optimalnu kiselost, dok u svim ostalim slučajevima to se mora obavezno proveravati lakmus - papirom.

 

Dezinfekcija supstrata

Dezinfekcija supstrata: Kako bi otklonili štete koje prouzrokuju razni patogeni na pečurke i prinos, neophodno je dezinfikovati supstrat pre zasejavanja. Uklanjanje konkurentskih gljivica će omogućiti brže i bolje prorastanje, osigurati veću otpornost pečuraka i omogućiti veći prinos i odličan kvalitet. Dezinfekcija se može izvršiti na brojne načine: termički, vodom, vodenom parom ili hemijski. Dezinfekcijom treba uništiti samo štetne gljivice, ali ne i korisne mikroorganizme. Ovi korisni mikroorganizmi, koje neki nazivaju i zaštitnim, čuvaju micelijum bukovače od štetnih organizama. S ovog stanovišta, bolja je pasterizacija od sterilizacije. Metodi parenja i fermentacije kao najbolji su dobro obrađeni u literaturi na našem jeziku i koriste se u ozbiljnijoj prizvodnji. Za manju proizvodnju dobre rezultate daju kuvanje na 100C sat vremena, prelivanje ključalom vodom i hemijska dezinfekcija. Kuvanjem i prelivanjem ključalom vodom se rastvara i gubi značajna količina hraniva za bukovaču, pa su prinosi i do 20% manji u odnosu na metod parenja. U pogledu brzine pronicanja i donošenja plodova, lakoće za realizaciju i kao najjeftiniji, izdvaja se metod hemijske dezinfekcije. Međutim, upotreba fungicida šteti reputaciji bukovače kao ekološkog proizvoda, pa je najbolje koristiti rastvor hipermangana (5g – 6g na 100l vode, da bude boje vina ružice u trajanju od 24 sata), jer je bezopasan za zdravlje. Ako se radi sa hipermanganom u letnjim mesecima, to se radi u hladnoj prostoriji, a nikako na suncu, jer može doći do zakiseljavanja supstrata, a samim tim i do neuspeha u proizvodnji.

 

Vlažnost supstrata

Vlažnost supstrata je jedan od najznačajnijih faktora u uzgoju bukovača. Ako supstrat nije dovoljno vlažan, micelijum neće rasti. Micelijum će prorasti supstrat i pri vlažnosti od samo 50% i prvi ciklus plodova će biti skoro sasvim normalan, ali će ostali ciklusi biti simbolični. Pečurke normalno krenu i skoro svi plodovi se osuše. Ako je pak sadržaj vode preveliki (preko 78%) supstrat postaje anaeroban i micelijum umire. Optimalna količina vlage u supstratu iznosi 65% – 70% što se potiže dovoljno dugim natapanjem. Vreme natapanja zavisi od temperature i krupnoće supstrata. Ako slama nije usitnjena treba je vlažiti 2 – 3 dana. Usitnjena, ona za dan upije dovoljno vode. Ako je voda hladnija, vlaženje traje duže npr. zimi ako je temperatura ispod 10C, onda je potrebno 3 – 4 dana. Leti, ako je temperatura vode iznad 20C, slama za jedan dan može upiti dovoljnu količinu vode, dok je na temperaturi od 50C dovoljno nekoliko sati. Nakon odlivanja viška vode, sadržaj vode se kontroliše na jednostavan način – natopljena slama se izvadi i ostavi sat vremena da se ocedi. Zatim se uzme u šaku i dobro pritisne i ako se istisne kap, dve, supstrat je optimalno navlažen.

*Provera vlažnosti supstrata: optimalna(levo), preterana (desno).

*Posledica nedovoljno vlažnog (suvog) supstrata: Plodovi su abnormalnog izgleda, tamne, po obodima dobijaju mrku boju i venu.

 

*(Levo) Nakupljena tečnost (višak iz supstrata ili kondenzat od biohemijskih procesa u supstratu) nema gde da otekne. Formira se neobrašćena mlohava i meka površina u kojoj se razvijaju patogeni. Micelijum ne može da je proraste ili ako je već prorastao – umire. Iz tih razloga se džakovima uvek seku uši i buši par rupa na dnu da višak vode može da otekne.

*(Desno) Suviše nabijen supstrat. Slama nije rastresana prilikom inokulacije, pa u zgrudvanoj slami brzo dolazi do nedostatka kiseonika i podloga se ukiseli. Na tim mestima postoje anaerobni uslovi, razvijaju se patogeni, a micelijum ne može da ih proraste ili ako več jeste - odumire. Džak nije ravnomerno nabijan, pa u delu gde je jače nabijen supstrat teže dolazi do izmene gasova i oslobađanja toplote, te postoji veći rizik od pregrevanja.

Temperatura vazduha

Temperatura vazduha: U različitim fazama razvitka, bukovačama su potrebni različiti uslovi, a to se u prvom redu odnosi na temperaturu vaduha. Za nju je važnije da bude stabilna nego optimalna. Nagli padovi temperature su krajnje štetni u vreme prorastanja, jer hladni šok je zapravo signal bukovači da počne da raste i zato ovo treba sprovesti tek kad se period prorastanja završi. U vreme prorastanja, preporučena temperatura vazduha je 24C, ali to iziskuje mnogo energije i nosi rizike da micelijum ne dobije dovoljno kiseonika ili da se temperatura u džakovima popne iznad 28C i nepovratno ošteti micelijum. Zato se ne morate truditi da obezbedite temperaturu od 24C, već je bilo koja temperatura oko 20C dobra. Pregrevanje supstrata se može izbeći ako su džakovi uži, pomalo spljeskani i na većem međusobnom odstojanju. Micelijum je osetljiv na dodir i pritisak. Iako se regeneriše, česte regeneracije oduzimaju rezervnu hranu. U periodu prorastanja, ne dirati džakove. U proleće i u jesen, praktično svaka prostorija će poslužiti za uzgoj, a prodrumi i sutereni tokom cele godine. Kraj prorastanja se vidi kad ceo džak postane jako sirkast i beo. Tada treba smanjiti temperaturu prostorije za 5 – 10C. Temperatura iznad 20C nije poželjna, a ispod 8C rast prestaje.

*Uticaj temperature na brzinu rasta bukovače (za 45 dana pri temperaturi od 20C, dobije se ista količina gljiva kao i za 60 dana pri temperaturi od 15C).

*Uticaj temperature na boju gljiva (Niža temperatura daje tamnije obojene gljive, a viša temperatura - svetlije).

*Mrtav micelijum usled pregrevanja supstrata. Temperatura iznad 33C ubija micelijum. Previsokoj temperaturi vazduha doprinosi i debljina bloka veća od 30cm, nedovoljno odstojanje između blokova i prevelika zbijenost supstrata. Temperatura supstrata ne bi trebalo u vreme inkubacije da pređe 28C.

 

Relativna vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha veoma utiče na rast i izgled gljiva. Smatra se da je vazduh suv ako je vlažnost vazduha u prostoriji niža od 70% pa će se veliki broj grozdova osušiti. I u svim sledećim ciklusima će se odmah sušiti ako se ništa ne preduzme. Vlažnost vazduha uvek treba držati na 80 – 90% što se u amaterskim uslovima proizvodnje može postići prskanjem poda i povremenim prskanjem u vazduh. Ovde je najčešća greška prskanje i polivanje pečuraka i džakova. Ovo se posebno ne sme činiti nakon premeštanja, bušenja, skidanja džakova, berbe plodova i odstranjivanja ostataka plodova zbog oštećenja micelijuma i nastanka bakterijskih infekcija. Bakterije se u vlažnoj sredini brzo razmnožavaju i zalivanjem se brzo šire na celu površinu blokova i džakova. Javljaju se oštećenja na gljivama u vidu zadebljanih drškica, a kapice su sitne i najčešće uvele dok je površina blokova sluzava. Micelijum se posle ovih postupaka (premeštanja, bušenja, skidanja džakova, berbe plodova i odstranjivanja ostataka plodova) regeneriše za 3 - 5 dana posle čega već ne može doći do ponovne infekcije, jer bakterije ne napadaju zdravu miceliju. Na samom početku razvoja bukovače optimalna vlažnost vazduha treba da je nešto viša 92 – 95%, a kad nakon dva do tri dana dostigne veličinu zrna graška, vlaga se smanjuje na optimalnih 80 – 90%. U onim prostorijama gde je preterana vlažnost vazduha, dejstvo vlage je podjednako pogubno po rod kao i njen nedostatak, jer će pečurke istruleti, dok nagli pad vlažnosti vazduha izaziva sušenje gljiva i pucanje rubova.

*Izgled gljiva pri relativnoj vlažnosti vazduha od 60% (levo) i 90% (desno). Uočljive su izražene razlike u krupnoći, razvijenosti i obliku šeširića i grozdova.

 

Provetravanje

Provetravanje: Bukovači za rast treba mnogo svežeg vazduha. Kod pomanjkanja kiseonika i nagomilavanja ugljen – dioksida, gljive se deformišu. Šeširići ostaju uzani, levkasti, a drška je jako zadebljana, pa pečurke izgledaju kao kašike. Kod većih koncentracija CO2 gljive masovno venu. Čak i kad se nakon ovoga popravi snabdevaje vazduhom, drugi ciklus će biti umanjen. CO2 se stvara disanjem micelijuma i plodova i nagomilava se pri dnu prostorije. Vazduh u prostoriji treba da se izmeni nekoliko puta za sat vremena. To se u profesionalnoj proizvodnji postiže ventilatorima, ali dovoljno vazduha se obezbeđuje i prirodnom ventilacijom – blagom promajom. Ako je brzina strujanja vazduha veća, čak i uz visoku vlažnost vazduha, doći će do isušivanja supstrata. Na nižoj temperaturi, potrebe za svežim vazduhom su manje, a na višoj, veće.

*Koncentracija CO2: optimalna (levo), blago povišena (sredina) i prevelika (desno).

 

Osvetljenje

Osvetljenje jako utiče na izgled plodova. Ono treba da je umereno i dovoljno da se u prostoriji može lako čitati. U potpunom mraku rastu samo gljive nalik na korale. Za normalan razvitak micelijuma i početak plodonošenja nije potrebna svetlost; čak može da sprečava početak razvoja plodova. Nakon pronicanja, svetlost je apsolutno neophodna. Kod jačeg osvetljenja šeširići postaju tamniji, a drške deblje i kraće. Kad je svetlo baš jako, drške su toliko kratke da šeširići zarašćuju podlogu. Kod slabog osvetljenja, drške će biti nenormalno duge. Na višoj temperaturi treba više svetla, a na nižoj manje. Što deluje naizgled nelogično, ali na višoj temperaturi gljiva brže raste, pa joj treba i više svetla. Idealno je da kapica ima prečnik duplo veči od dužine drške. Bukovača najbolje koristi zrake kratkih talasnih dužina, pa su neonske sijalice idealne za osvetljenje prostorija u kojima se gaji bukovača. Ali to ne znači da prostorija u kojoj se nalaze treba konstantno da je osvetljena. Bukovačama je za normalan razvoj potrebna izmena svetla i tame; dakle 8 – 12 sati dnevnog ili veštačkog svetla.

*Gljive su nalik na korale kad rastu u mraku i kad su izložene visokim koncentracijama CO2.

 

Istrošeni supstrat

Istrošeni supstrat ne odlagati u ili blizu prostorija za uzgoj gljiva, jer lako može postati izvor zaraze. Velika je šteta i baciti iskorišćeni supstrat, jer je odlično đubrivo za baštu. On se meša sa ostalim organskim otpacima i kompostira, pa se koristi kao takav ili za dobijanje glistenjaka. Blokovi se, takođe, mogu usaditi u zemlju. Iskopa se kanal, zidovi pokvase, postave se blokovi i na njih se nabaca tanki sloj zemlje, ne deblji od 5 cm koji se povremeno poliva vodom. U jesen, ako su uslovi dobri, mogu se dobiti lepi prinosi bukovače. Ovo treba raditi u zaseni ispod drveća ili iza nekog objekta, gde ne dopire direktna sunčeva svetlost. Istrošenim supstratom se smatra, supstrat koji je dao tri do četiri berbe. Valovi plodonošenja su najčešće oko 15 dana od prvog plodonošenja. Supstrat može još koji put da da rod, ali daleko manje od prva tri ili četiri.