PROIZVODNJA BUKOVAČE U NEKONTROLISANIM USLOVIMA UZGOJ BUKOVAČE NA OTVORENOM

Uzgoj bukovače na drvetu

Početni pokušaji proizvodnje bukovače bili su na trupcima i panjevima posečenog drveća. Imitirani su prirodni uslovi staništa gljive. Na taj način proizvedenu bukovaču, prvi je opisao Falck 1917.godine. Dvadesetak godina kasnije u Kini i Japanu se razvio plantažni sistem proizvodnje na trupcima i panjevima.

Bukovača se proizvodi na drvetu gotovo svih lišćara, ali ne i četinara.

Bukovača se može proizvoditi i na mekim i na tvrdim lišćarima.

Kao najpogodnije meke vrste drveta za gajenje bukovače navode se topola, vrba, jablan, breza, lipa, kesten i dud, a kao najpogodnije vrste tvrdih lišćara: bukva, cer, grab i hrast.

Bagrem, jasen i jova se ne smatraju pogodnim, jer bukovača na njima daje slabe prinose.

Trupci četinara uopšte nisu pogodni za uzgoj bukovače.

Kakvo je drvo potrebno za proizvodnju bukovače?

Drvo koje se planira za gajenje bukovače treba da bude u sirovom stanju (da bude dovoljno vlažno) i da nije napadnuto drugim organizmima. Iz tih razloga, trupci koji se koriste za proizvodnju bukovače bi trebalo da se inokulišu u što kraćem roku nakon seče.

Za gajenje bukovače treba koristiti sveže posečene trupce odn. panjeve koji nisu napadnuti nekom drugom lignoceluloznom gljivom (npr. Coriolus versicolor, Trametes hirusta, Schizophylum commune) pošto bukovača slabo podnosi njihovu konkurenciju. Zato pre inokulacije drvnog materijala (trupaca, panjeva) treba proveriti da li je u njemu već prisutna neka gljiva. Ako jeste, taj materijal ne treba koristiti za gajenje bukovače.

Koriste se trupci odsečeni najviše dva do tri meseca pre zasejavanja, ali ih tada treba polivati vodom nekoliko dana pre inokulacije da bi povratili potrebnu vlažnost.

Vlaga u drvetu u momentu inokulacije treba da je 50 - 60%. Sadržaj vlage se najjednostavnije proverava stiskanjem piljevine u šaci dobijene prilikom sečenja trupaca. Ostane li grudvasta, onda je dovoljno vlažna, a ako se rasipa onda trupce treba još navlažiti.

Kora sa trupaca se ne skida, jer ona sprečava jače isparavanje vode iz drveta tj. kora zadržava vlagu u oblici.

Za gajenje se preporučuju trupčići prečnika 20 – 40cm, dužine oko 30cm. Navedeni prečnici se preporučuju samo s obzirom na lakoću manipulacije njima, ali zapravo nikakavo ograničenje u pogledu prečnika trupaca praktično ne postoji.

Ipak, zbog malog prinosa ne preporučuju se trupci prečnika manjeg od 15cm.

Osim na trupčićima dužine tridesetak centimetara, bukovača se može gajiti i na metrovskim oblicama.

Zasejavanja trupčića odnosno trupaca (oblica) odgovarajućeg drveta micelijumom bukovače vrši se tokom: aprila – maja i septembra – oktobra, a može i tokom drugih meseci u toku godine, ali će plodonošenje početi tek sledeće sezone.

Poznato je nekoliko načina koje primenjuju uzgajivači:

 

SADNJA BUKOVAČA NA DRVETU

Metoda zasejavanja sa bušenjem rupa u trupcu

Na svakoj se oblici, ravnomerno raspoređeno, burgijom velikog promera izbuši 5 – 6 ili više rupa dubine 5 – 6 cm. Rupe se napune micelijumom i zapuše plutenim ili drvenim čepom. Umesto čepa, mogu se patentima pričvrstiti komadi jačeg papira ili se trupac obavije perforiranom najlonskom folijom.

Metoda zasejvanja trupaca micelijumom na drvenim čepovima

Na oblici ili trupčetu se, ravnomerno raspoređeno sa naizmeničnim rasporedom izbuše rupe na odstojanju 10x10cm celom dužinom kao i nekoliko rupa na presecima trupca. Dimenzije rupa treba da su sličnih dimenzija kao i drveni čep kojim se trupac inokuliše tj. treba da neznatno većeg prečnika od prečnika čepa i neznatno dublje nego što je dužina čepa. Čepovi sa micelijumom se zakucaju u ove rupe koje se potom premažu rastopljenim voskom (postupak koji je poželjan, ali nije neophodan).

* Ova dva načina su najnapornija, jer zahtevaju dosta rada i vremena.

 

Metoda kolutova

Sa trupčića se odseče kolut debljine 5 - 6cm, dobijeni presek zaseje micelijumom u sloju debljine 10 - 15mm i obavije kuhinjskom streč folijom. Na foliji se napravi par rupica kako bi micelijum mogao da diše. Folija dosta dobro drži kolut, ali se on za svaki slučaj i zakuca.

Metoda istovremenog zasejavanja i trapljenja trupčića

Pre zasejavanja se pripremi trap odgovarajuće veličine (shodno broju i dimenzijama trupaca za inokulaciju) na senovitom i vlažnom mestu.

Na dno trapa se stavi plastična folija ili tanji sloj slame (3-4cm) ili piljevine (~0,5cm), a preko nje se stavi malo micelijuma u sloju debljine do 1cm, pa se poređa prvi red trupčića u trapu.

Na gornju površinu tj. preseke trupčića stavi se deblji sloj micelijuma oko 2 -3cm. Preko njih se postavi drugi red trupćića koji pokrivaju zasejane površine. Ovaj postupak se ponovi tri ili četiri puta kako bi se trupčići naređali u 3 - 4 reda u visinu odnosno dok se šanac ne popuni.

Poslednji red trupčića može da se dodatno zaseje isecanjem kolutova debljine 5-6cm, dobijeni presek zaseje micelijumom i obavije kuhinjskom streč folijom. Na foliji se napravi par rupica kako bi micelijum mogao da diše. Ona obično dosta dobro drži kolut, ali može i da se zakuca za svaki slučaj.

Složeni trupčići se prekriju najlonom, slamom ili lišćem i zatrpaju zemljom, tako da humka bude 20-30cm visoka.

Sa obe strane trapa na odstojanju od oko pola metra se iskopaju širi kanali dubine desetak centimetara u koje se povremeno tokom leta sipa voda.

Na ovaj način se u trapu održava potrebna vlažnost i temperatura i micelijum ima optimalne uslove za razvoj tokom čitavog perioda prorastanja (inkubacije).

Metoda zasecanja metrovskih trupaca

Duž metarskog trupca (npr. prečnika 20 – 25cm) načine se rezovi dubine ½ - 2/3 oblice i to na svakih 20cm. U ove rezove, sipa se micelijum bukovače, rez se obavije streč folijom i ista se izbuši na par mesta kako bi micelijum mogao da diše, a da istovremeno ne ispada.

Pripremljene oblice se utrape u jednom redu u jamu odgovarajućih dimenzija čija dužina zavisi od broja oblica, a dubina od njihovog prečnika. U većoj proizvodnji se oblice ređaju u više redova, pa se srazmerno povećava dubina jame. Oblice se prekriju folijom, zatim slamom ili grančicama, lišćem i na kraju zemljom u obliku humke. Oko trapa, na udaljenosti od oko 50cm kopa se kanal u koji se prema potrebi sipa voda neophodna za održavanje potrebne vlažnosti u trapu.

Prorastanje (inkubacija) trupaca

Uspeh inokulacije i brzina prodiranja micelijuma kroz drvo u direktnoj je zavisnosti od ekoloških uslova staništa, a posebno vlage i temperature. Proces razvoja bukovače na kompaktnom drvetu je kraći ako se u drvetu kao supstratu i u vazduhu održava optimalna vlaga i temperatura.

Pri trapljenju u aprilu ili maju, inkubacija se završava u septembru, oktobru, a pri trapljenju u septembru ili oktobru, inkubacija se završava u aprilu.

Ukoliko micelijum nije prorastao oblice, treba ih ostaviti u trapu do sledeće sezone - proleća, odnosno jeseni i tek tada ih treba ukopati u zemlju.

Inkubacija je završena kada poprečni preseci trupaca potpuno pobele od micelijuma.

Trupčići treba da su na poprečnim presecima beli, a nekad tako čvrsto spojeni da je teško odvojiti ih. To je siguran znak da je micelijum dobro i u potpunosti prorastao drvo.

Prorastanje (inkubacija) trupaca u podrumu

Trupčiće zasejane na bilo koji prethodno pomenut način micelijum može da prorasta i u podrumu s tim da se stavljaju u džakove ili se složeni prekriju najlonom.

Pojedinačno zasejani trupčići ili po dva trupčeta se stave u perforirane džakove.

Ili, kad je u pitanju veća količina trupčića, kao kod trapljenja, na pod se prostre najlon, pa se preko njega stavi malo micelijuma u sloju debljine do 1cm, pa se poređa prvi red trupčića.

Na gornju površinu tj. preseke trupčića stavi se deblji sloj micelijuma oko 2 -3cm. Preko njih se postavi drugi red trupćića koji pokrivaju zasejane površine. Ovaj postupak se ponovi tri ili četiri puta kako bi se trupčići naređali u 3 - 4 reda u visinu odnosno kako je najpogodnije prema konkretnim prilikama.

Poslednji red trupčića može da se dodatno zaseje isecanjem kolutova debljine 5-6cm, dobijeni presek zaseje micelijumom i obavije kuhinjskom streč folijom. Na foliji se napravi par rupica kako bi micelijum mogao da diše. Ona obično dosta dobro drži kolut, ali može i da se zakuca za svaki slučaj.

Složene trupce prekriti najlonom i učvrstiti španerima.

Prednost inkubacije u podrumu je ušteda u radu i vremenu, jer ne mora da se kopa šanac odn. trap, kao i to što se inkubacija odvija u vrlo kontrolisanim i optimalnim uslovima, a napredak inkubacije se lako proverava.

Postavljanje proraslih trupčića

Za plodonošenje, oblice se postavljaju na senovito mesto npr. u šumi, ispod krošnje nekog stabla ili grupe stabala, na severnoj strani nekog objekta, u zavetrini, kako bi bile zaklonjene od direktnog sunčevog zračenja i vetra, a opet imali dosta difuznog svetla i svežeg vazduha. Trupčići se takođe mogu staviti i u otvoreni zatamnjeni plastenik, pod nadstrešnicu od crne folije i sl.

Nikako oblice ne postavljati u otvorenom polju, pogotovo ne na brežuljcima, jer će doći do isušivanja gljiva ukoliko uopšte i dođe do njihovog nicanja.

Trupčići se obično postavljaju na rastojanje 50x50cm jedan od drugog i ukopavaju uspravno na dubinu od desetak centimetara tako da kolutovi sa micelijumom budu iznad zemlje. Oko trupčeta se napravi činija (zdela) kao oko voćke koja služi za povremeno zalivanje kako bi se održala vlaga u oblici tokom plodonošenja. U vreme dok se još ne pojavljuju plodna tela dovoljno je ukopane trupce orositi jednom nedeljno.

Inkubirane metrovske oblice se ukopaju 1/3 – ½ prečnika u zemlju. Odstojanje od oblice do oblice u redu je 50cm, a između redova 1m.

Korov koji se javlja između trupčića nije potrebno čistiti jer on pomaže očuvanje vlažne mikroklime. Treba ga ukloniti tek kad gljive počnu intenzivno da rastu.

Plodonošenje bukovače na trupcima

Tokom sezone treba očekivati bar dva ciklusa plodonošenja – jesenji i prolećni. Bukovača se prevashodno javlja u jesenjem periodu, ali u zavisnosti od ekoloških faktora, njena pojava je moguća i u blagim zimskim i ranim prolećnim danima.

Prva plodišta se javljaju na mestima gde je trupac inokulisan i u pukotinama kore. Ako je vreme toplo gljive izrastu za branje za svega nekoliko dana.

Bukovače rastu busenasto. Vrlo mlade gljive imaju rub svinut prema dole. Kad on počne da se izravnava, vreme je za branje. Ako se rub izvije naviše, gljiva je prezrela i više nije kvalitetna za upotrebu.

Oblice mekih lišćara rađaju 3-4 godine, a tvrdih 5-6 godina, tokom proleća i jeseni sa ukupnim prinosom od oko 10% - 25% težine oblica.

Na tvrdom drvetu se uglavnom ostvaruju veći prinosi i životni ciklus gljive traje znatno duže nego na mekom drvetu. Najveće ukupne prinose bukovača daje na bukvi i ceru.

Osim od vrste drveta, prinosi zavise i od uslova u kojima se bukovača gaji. Povoljna temperatura i vlažnost vazduha uz dovoljnu vlažnost drvnog supstrata, uticaće na povećanje prinosa.

Podatke o prinosu treba shvatiti kao orijentacione, jer na prinos (posebno kod uzgoja na otvorenom, u nekontrolisanim uslovima) utiče veliki broj faktora na koje se često ne može znatnije uticati.

Proizvodnja bukovače na panjevima

Proizvodnja bukovače na panjevima je moguća samo u prorednoj seči šume i na okućnici kad može da se obezbedi zasena.

U totalnoj seči šume ovaj način gajenja bukovače je otežan, praktično nemoguć zato što bukovača ne podnosi izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti, jače strujanje vazduha i malu relativna vlažnost vazduha.

Nakon seče se na panjevima iseče kolut debljine oko 5 – 6 cm i na dobijeni sveži presek se, po celoj površini, nanese sloj micelijuma debeo ~1cm. Radi boljeg raspoređivanja micelijuma, na panju se može napraviti nekoliko rezova motornom testerom dubine 2 – 3cm. Preko zasejane površine, stavi se odsečeni kolut i ekserom pričvrsti za panj. Kolut se obavije streč folijom koja se izbuši na više mesta ili se panj pokrije folijom preko koga se onda nabaca sloj zemlje debeo 10 – 20cm. Ako su u zaseni, panjevi ne moraju da se pokrivaju zemljom. Eventualno bi mogli da se pokriju sa malo lišća kako se ne bi isušivali.

Kad se inokulacija vrši na svežim tek posečenim panjevima, micelijum za svoj razvoj ima dovoljno vlage, čak i kad je suša.

Inokulacija panjeva može da se izvrši i tako da se velikim svrdlom panjevi bočno buše i u duboke hodnike stavi micelijum, a otvori zapuše drvenim čepovima ili strugotinom.

Ako je zasejavanje izvršeno s proleća, a najkasnije tokom maja, zemljom pokriveni panjevi se otkrivaju tokom septembra.

Ako je drvo posečeno u jesen npr. u septembru ili oktobru, panjevi se otkrivaju u aprilu.

Gljive možemo očekivati s prvim zahlađenjem krajem septembra, tokom oktobra i novembra. Ako je zima blaga, moguća je još jedna berba. Mrazevi prekidaju period plodonošenja. Ako se u toku jeseni nisu pojavili plodovi, plodonošenje će uslediti u rano proleće.

Uzgoj bukovače na panjevima, iako manje produktivan u odnosu na ostale načine uzgoja, je istovremeno i najekonomičniji, jer se bez ulaganja može dobiti značajna količina gljiva.

Gajenje bukovače na panjevima ne zahteva nikakva ulaganja (adapctacija i opremanje prostorija za uzgoj – gljivarnika, nabavku supstrata, njegovu dezinfekciju, nabavku drugih materijala) osim nabavke micelijuma.

Sadnja bukovače na panjevima je manje produktivna od svih raspoloživih metoda zato što se odvija na otvorenom prostoru i u potpunosti nekontrolisanim uslovima, pa prinos varira zavisno od toga kakva je godina - sušna ili kišna, ali i drugih uslova staništa.

Primarna vrednost proizvodnje bukovače na panjevima je u uništavanju izbojne moći panjeva te njihovom kasnijem lakom uklanjanju. Uništavanje izbojne moći panjeva u rekonstrukciji šuma nakon seče utiče na postizanje većih finansijskih efekata smanjivanjem troškova rekonstrukcije.

Gljiva razloži panj tokom 3 – 6 godina u zavisnosti od vrste i veličine drveta. Kad panjevi ne bi bili zasejani micelijumom bukovače, bilo bi potrebno dvostruko više vremena da se razgrade.

Po završenom ciklusu gajenja, panjevi su toliko razloženi da se ne moraju vaditi i iverati.

Zahvaljujući ovom načinu proizvodnje bukovače i znatne količine teško razloživih organskih materija se pretvaraju u humus koji značajno poboljšava fizička i hemijska svojstva zemljišta.

 

PROIZVODNJA BUKOVAČE NA OTPACIMA DRVNE INDUSTRIJE U KONTROLISANIM USLOVIMA

Proizvodnja bukovače na piljevini

U našim brdsko-planinskim krajevima gde su slama i drugi slični materijali retki, a drveta ima u izobilju, bukovača se osim na trupcima može gajiti i na otpacima drvne industrije, a prevashodno na piljevini. Ogromne količine piljevine, strugotine i kore u preradi drveta ostaju kao otpadak i zauzimaju veliki fizički prostor, a često i razvejavanjem zagađuju okolinu. U zadnje vreme se ovi materijali peletiraju, ali još jedan jako ekonomičan i produktivan način njihove primene jeste upotreba ovih materijala za proizvodnju gljiva.

Kao najproduktivnija se pokazala piljevina mekih lišćara, posebno topole.

Piljevina četinara nije pogodna za uzgoj bukovače, dok će piljevina bilo koje listopadne vrste odlično da posluži svrsi, no kao najproduktivnija se pokazala piljevina topole.

Kod gajenja na čistoj piljevini problem predstavlja to da posle izvesnog vremena supstrat može da počne da se stvrdnjava, teško se reguliše njegova vlažnost, prorastanje usporava, takav supstrat nije dovoljno porozan, pa je otežana izmena gasova i ceo ciklus proizvodnje može znatno da se produži. Zato se preporučuje mešanje piljevine sa nekim drugim supstratom.

Zato se piljevina meša sa seckanom slamom u odnosu 70:30 ili makar 80:20.

Slama poboljšava fizička svojstva supstrata tako što ga čini poroznijim.

Mešavina piljevine i slame se natopi vodom i potom dezinfikuje. Supstrat se potopi dan pre nego što će da se dezinfikuje. Kako piljevina i slama ne bi isplivale, opterete se pogodnim predmetom.

Posle natapanja, supstrat se kuva poklopljen sat vremena u ključaloj vodi, a potom se ostavlja da se ohladi do temperature 20ºC – 30ºC. Tako ohlađen supstrat se u čistoj prostoriji rasprostre na najlon, isprevrće kako bi se aerisao i zasejava.

Nakon dezinfekcije supstrata, bolje ga je puniti u najlonska creva, nego u džakove. Crevo se perforira večim brojem otvora na 2 – 4 cm jedan od drugog sterilnom iglom ili šilom. Creva su pogodnija zato što su znatno uža od džaka (prečnika do 20cm), pa ne postoji opasnost da se stvore anaerobni uslovi u središnjem delu supstrata.

Sa ovako zasejanim supstratom, creva se ostavljaju na inkubaciju, u tami, idealno na sobnoj temperaturi (20ºC - 25ºC).

Nakon otprilike mesec i po dana tj. kad micelijum u potpunosti proraste supstrat i obuhvati ga u vidu belog kompaktnog omotača, folija se zaseca na odstojanju 10x10cm i supstrat se ostavlja da plodonosi u kontrolisanim uslovima opisanim u tekstovima:

http://micelijumbukovace.com/bukovaca.html

http://micelijumbukovace.com/greske.html

 

Ciklus razvoja bukovače na supstratu od piljevine se manje – više poklapa sa trajanjem ciklusa na supstratima od poljoprivrednih otpadaka, ali je ipak nešto duži. Inkubacija traje oko mesec dana, pojava plodonošenja nakon 40 dana od dana inokulacije i plodonošenje u četiri vala u razmacima od oko tri nedelje.

Kod uzgoja na piljevini, inkubacija i razmak između plodonošenja su duži nego kod proizvodnje bukovače na ostacima poljoprivrednih proizvoda, jer gljiva sporije razlaže piljevinu, ali je zato broj ciklusa plodonošenja veći i ciklus proizvodnje duži, jer drvo ima više hranljivih materija nego npr. slama.

Kod uzgoja bukovače na kori lišćara, ostvaruje se znatno manji prinos nego na piljevini zato što hemijski sastav kore utiče na usporavanje razlaganja supstrata, a samim tim otežava ishranu gljive i njen razvoj, jer sadrži, kod lišćarskih vrsta, duplo više lignina i duplo manje polisaharida. Zato koru treba izbegavati kao hranljivi supstrat u uzgoju bukovače.

Prinos bukovače svakako zavisi od vrste drveta i formirane mešavine, jer razvoj i plodonošenje gljive u prvom redu zavisi od hemijskih i fizičkih svojstava supstrata.